Neki vetar zloslutno
duva kroz moju ulicu.
Kiše neprestano odaraju po mom krovu
u ritmu vojničkih koraka,
Dok mraz svako jutro ispisuje ljubavne poruke od inja
na prozoru
Tužna je ova zima u mom kraju
Kao da je kasno za buđenje proleća
Previse kasno za nas.
Izdali smo proleće.
Prodali smo sunce na pijaci nepristojnih ponuda
i grandioznih ideja,
Kupovali čardake na nebu i
dimne zavese,
Kitili smo revere zaboravkom.
Odustali smo od sopstvene sreće,
Izgubili veru u ljude
radi profita,
Zaboravili neke stare srpske reči:
pristojnost, istina, ljubav, čast
radi nekih novih modrenijih:
dominacija, subordinacija, privilegija
aspiracija, fondacija,
Ostavili svoju decu
da čekaju uplakana na pragu
neke nove srećne ljude
da ih povdu sa sobom u daleke krajeve
gde stanuju ptice
i cvetaju trešnje
i jaganjci slobodno pasu na livadi.
Gde će nam se igrati deca kada igrališta
nema ko da očisti od snega?
Ko će pesmom da nam priziva proleće ako
laste ne nalaze svoj put?
Goluždravo drveće tužno pleše na vetru,
Opominje.
Neki se otrovni bršljen uvija oko stubova moje kuće.
Ostao je slobodan samo jedan prozor na tavanu kroz koji vire
Radoznale oči
Gledaju u oblake
I ponekad
Samo ponekad
kad je baš vedro nebo
ugledaju jednu sjajnu zvezdu
svoju zvezdu
svoju nadu.
Ivana Aleksov
Mi smo redakcija APortala – regionalnog online magazina za modernu ženu ali i svakog osviještenog modernog muškarca, a Vi trenutno čitate članak s našom 5+ preporukom! 🙂
Pišemo, istražujemo, kreiramo, iznosimo mišljenja ali rado saslušamo i Vaša! Svoje radove i upite možete nam poslati na mail [email protected] dok detalje o tome kako slati radove možete pročitati ovdje.
Mi smo uvijek tamo gdje počinje priča! Pridružite nam se!
