Sramotno bezvezna…

Lijepo sam ružnim vratila
za vrat si krivnju zainatila
na pleća grižnju nabacila
o svetinju se drsko ogriješila.

Zlo iz sebe i iz njega sam izvukla
sa zdravim razumom se žestoko potukla
ljudskosti i ljubavi rat objavila
ni samoj sebi još se nisam objasnila.

Zašto i kako i čemu i do kad
birat ću muku i čemer i jad
uvijek je lakše biti bijedni gad
neg’ pokazat’ da nekog imaš zbilja rad’.

Moliti oproštaj sad?
Ofucao se i oprost, ni on više nije mlad.
Kronično se umorilo opraštanje
jer ne vidi zrelost ni odrastanje.

Neki baner

Samo recidivizam na loše vlada.
Samo glupost za glupošću mi na um pada.
Jedino bezvolja teče rijekama ovog noir grada.
Urbana nikakvost neviđena do sada.

Lidija Matorić
Neki baner