Posložiš sve nekako u glavi. Vidiš bistro. Kako bi trebao izgledati. Što treba raditi. Kako se treba ponašati. Imaš tu neku viziju romantičnog, ali mangupskog, nježnog muškarca, a opet frajera. Zamišljaš boju kose, očiju. Zamišljaš geste. Zamišljaš što jeste i što bi trebao biti.
Možda ga i upoznaš.
Crnokos. 190 i kusur. Duhovit. Šarmantan. Elokventan. Gentlemen. Postigao, što bi u njegovim godinama postići trebalo. Razumijete se. Slični su vam interesi. Slična vizija budućnosti. Svidi se tebi. Svidi se tvojima. Svidi se prijateljima.
Super vam je. On je super.
Super je, dok je sve super.
A onda…
Možda dobiješ poruku od prijatelja. Možda poslije radnog vremena nazove kolega. Možda sretnete, na ulici, bivšega.
I više ništa nije super.
Zašto jesi?
Zašto nisi?
Tko je?
Kad je?
Milijun pitanja. Milijun, tvojih, krivih odgovara.
Ili…
Možda ti kažu da imaš izraslinu. Ne vide jasno. Tumor. Možda benigan. Ali može biti i maligan. Možda ti kažu da nećeš nikad imati djecu.
Zanijemi.
Udalji se.
“Premlad” je. Draga si mu, ali… Ne može se s takvim čim nositi. Ne zanima ga kako se ti nosiš sa svim.
I više ništa nije super!
Ili…
Možda dobiješ otkaz. Ne možeš naći posao. Možda šalješ 300 CV-a mjesečno. Ali ne ide. Njemu je to previše. Što će “‘selo” reći. On “uspješan”, ti nezaposlena.
I više ništa nije super.
Gospodin savršeni možda i nije toliko savršen!
Nije sve kako se čini na prvu.
Nije!
Jer možeš upoznati i nekoga koga nisi zamišljala. Možda ima “krivu” boju kose ili očiju. Možda ima “prošlost” iza sebe, zbog koje će “selo” šokirano staviti ruku na usta, da prikrije čuđenje. Možda kreće iz početka.
Možda nije ono što si ti zamišljala. Što su ti roditelji zamišljali, što bi prijatelji na prvu prihvatili. Možda će ti, zbog toga drugi davati savjete. “Pokazivati ” širu sliku. Možda će te odgovarati. Možda će ti reći da kompliciraš život. Da možeš “bolje” ili makar “lakše”. Možda ćeš se zbog njih pokolebati. Možda ćeš i samu sebe propitivati.
Možda, ali samo možda ćeš osjećati u grudima da nisu u pravu. Da je nesavršen, a pravi. Da nije iz prospekta, ali je stvaran. Tako nekako kako si i ti stvarna, sa svojim nesavršenostima. Možda će te tako savršenu u svojoj nesavršenosti, bespogovorno prihvatiti. Možda te neće htjeti pustiti. Možda neće “kačiti” svaku vašu fotografiju na mreže, ali će ih “imati” na zaslonu mobitela.
Možda se neće hvaliti javno romantičnim gestama, ali će te držati za ruku u čekaonici kod doktora. Možda ćete imati drukčije obrazovanje, drukčije karijere, ali će ti biti vjetar u leđa. Možda će biti neuredan, ali neće dati da odeš u krevet, ako vidi da nisi dobro. Možda imate potpuno različitu prošlost, ali zbog nje i zajedničku sadašnjost. Možda nije sve s tvoje liste, ali možda je više od nje.
I koga onda briga za nepisana pravila. Tvoja i tuđa. Za usmene predaje. Za priče. Za liste. Nezrela sanjarenja. Za “treba”. Za “prave”. Za “krive”.
Nije sve kako se čini na prvu. Na drugu i treću se kopa pod površinu.
Tek tada maske padaju.
Tek tada savršeni postaju nesavršeni, a nesavršeni, za tebe, savršeni.
