Voditi računa o svom poslu, je ponekad najteži posao od svih

Kolika ti je plaća?

Zašto se nisi udala?

Zašto nisi rodila?

Ma jesi li se ti to udebljala?

Neki baner

Zašto si toliko smršavila?

Gdje ti je muž i zašto si izašla sama?

Valjda smo, toliko postali opsjednuti, javnim življenjem života, da smo zaboravili na pristojnost.

Na intimu. Na privatnost.  Na to da su neke stvari osobne i da ih ne moramo svima govoriti, niti je u redu da ih nekog drugog pitamo.

Ili smo toliko nezadovoljni svojim životima, da se tješimo tuđim neuspjesima. Da nas rovarenje po nečijoj intimi čini sretnijima, jer nas naša, očito, usrećiti ne može.

Moja plaća ovisi o mojoj stručnoj spremi, o mom trudu, o mom ulaganju u sebe, o mom znanju, o mojim sposobnostima, o mom poslodavcu,  o mojim kolegama, o radnim satima provedenim na poslu, o poslovnim partnerima, o rezultatima, o godinama dokazivanja…

Moja plaća, ti neće reći tko sam ja.

Neće ti reći baš ništa o  meni. Jesam li ja zadovoljna. Želim li napredovati. Je li mi u redu tu gdje jesam. Vidim li nepravdu. Boli li me ona. Želim li otići. Je li mi oslabio vid. Boli li me ručni zglob ili vratna kralježnica. Smiješim li se kad idem na posao. Jesam li u kolegama pronašla prijatelje ili ne znam kako se braniti od noževa u leđa. Zavrjeđujem li bolje ili sam dosegla svoj maksimum.

Ne definira mene veza ili činjenica da sam sama.

Netko odabere biti sam. Ne treba mu netko drugi da ga upotpuni. Da ga zaokruži. Netko je potpun, savršena cjelina, sam sa sobom.

Netko čeka. Možda jer ne želi biti s bilo kim, samo da ne bude sam. Možda, jer nije naišao na pravu osobu. Možda bi htio nekoga. A netko ne dolazi. Možda mu je nada splasnula. Možda ga to boli. Možda se boji da će ostariti sam. A ne želi.

Netko je u braku. A nesretan.  Razmišlja o drugom. O bivšem. O budućem. O iluziji. Misli da bi netko drugi bio bolji. Bori se za tuđu naklonost. Procjenjuje svoje odabire. Sumnja u njih. Pita se je li pogriješio i je li mogao bolje. Što bi bilo da je bilo…

Netko je u partneru dobio najboljeg prijatelja. Ne može zamisliti život bez njega. Sretan je, ali ne trebaš mu ti, da potvrdi svoju sreću. Ne mora to vikati na sav glas. Ne mora stavljati zajedničke slike na jumbo plakate. Može svoju sreću živjeti privatno. Bez tebe u njoj.

Netko ne želi imati djecu. Nije se spreman brinuti o drugom živom biću i to je poštenije nego roditi, jer “ je vrijeme”. Jer “je red”.  Jer “to tako treba”.

Netko je prošao pakao da zanese, zadrži trudnoću, usvoji, bude roditelj… a ne može.

Nekoga tvoje pitanje para, k’o 7 noževa i ne da ranama da zacijele. Netko gleda u tvoje dijete i pita se kakav bi roditelj bio, jer ima ljubavi za 100 djece, a boji se da je neće dati niti jednome.

Netko se udebljao jer ima problema na poslu, u vezi, braku. Jer ne nalazi partnera. Jer ne može postati roditelj. Nekome je hrana utjeha. Nekome su hormoni podivljali, nekome ni sve dijete svijeta ne pomažu. A ne pomaže ni tvoje pitanje. Ne pomaže uzastopno uzaludno opravdavanje. Ne pomažu tuđi prodorni pogledi i podsmijesi. Ne pomažu ni kritike.

Netko je smršavio jer je bolestan, jer mu je umrla mama, jer ne spava noćima, jer je dijete malo i razigrano. Jer se budi 5 puta noću. Jer ima puno obveza. Jer je ostao bez posla.  Jer mu je smanjena plaća. Jer mu je muž prokockao zadnje kune. Jer će dati djetetu posljednji komadić hrane, a uskratiti sebi. Nekome je zadnje što treba, u tom trenu, tvoje glupo pitanje.

Nečiji muž radi po cijele dane. Da osigura i priušti nešto obitelji. Da im pruži ono što sam nije imao. Vole se i najbolji su prijatelji.  Vole biti skupa. I možda je taj tren kad je vidiš samu, on na poslu. Možda je ona umorna. Možda njoj treba tišina. Možda želi doživjeti, onaj trenutak kad isprazniš glavu i ne misliš o ničemu. Možda joj treba otvoren prostor. Možda se zaletjela 5 min po kruh i srela tebe. A možda je i on kući i ona nije umorna, ni ljuta ni tužna. Možda samo voli ponekad biti sama. Bez, djece, muža, prijatelja, kolega, roditelja. Bez tebe.

Nije svatko tko ne živi po tvojim standardima i mjerilima nesretan.

Nije svatko zadovoljan kartama koje je izvukao.

Nije sve što vidiš iz vana, onako kako tebi izgleda.

Nije svatko spreman, svoj život dijeliti javno sa svima.

Neke stvari su intimne. Neke stvari su privatne. Neke stvari su osobne.

I trebale bi,  takve i ostati.

Neki baner