Zaboravu, pruži ruku. Pozdravimo se. Rastavimo ove dve duše što plutaju u međuvremenu. K’o proleće i leto, što se od godine do godine jedno o drugo očešu i prođu. K’o kiša i duga, kad jedno drugo smene. Puštam te, ali pusti i ti mene.
Znam da najradije moju ruku pustio ne bi. Znaš dobro da i moja čezne da se u tvojoj greje, pa makar dok je ovog osećaja i večnosti. Ali dok god se one jedna u drugoj prepliću, za mene sve stoji u ovoj tački beskonačnosti.
Vreme je izgubilo razlog postojanja. Pretvoreno je u jezero neuzvraćenog nedostajanja. Ti, zaboravu, postao si razlog njegovog bivstvovanja.
Vratimo mu svrhu, da teče i da leči. Stvoreno je da bude reka što spira sećanja i nova pravi . Ova želja u meni i dalje za tobom ječi, zarobljen si u mojim mislima i u mojoj glavi. Sama, zaboravu, bez tebe neću moći dalje. Daj mi snagu da se otrgnem, da počnem da priželjkujem druge zagrljaje.
Zaboravu, pruži ruku…
Mi smo redakcija APortala – regionalnog online magazina za modernu ženu ali i svakog osviještenog modernog muškarca, a Vi trenutno čitate članak s našom 5+ preporukom! 🙂
Pišemo, istražujemo, kreiramo, iznosimo mišljenja ali rado saslušamo i Vaša! Svoje radove i upite možete nam poslati na mail [email protected] dok detalje o tome kako slati radove možete pročitati ovdje.
Mi smo uvijek tamo gdje počinje priča! Pridružite nam se!
