Dakle, ne znam kako to ide kod vas, tj, od tamo odakle ste vi, ali kod mene u narodu ženka mora da zna da kuva. Nije prihvatljivo ako ne zna. Znači, ne možeš da se udaš ako ne znaš da kuvaš. Nije da hoću da se udam, ali ‘on’ mora da jede. A nema smisla da mu pored mene kuva mama. Mislim može, ali popit će mi mozak.
E sad, dječak je poželio sarmu. SARMU!!! I to od divljači. ‘Ajde, probala sam ja do sad svašta. I ide to meni. Jebiga, ako ne znaš na pamet, znaš da čitaš, a recepata ‘fala Bogu, pun internet. Do sad je sve bilo za prste polizat’, i ništa nije bilo ne-jestivo i za bacit’. I kad mi se omakne dobro poznata mjera “prstohvat” soli ili “otprilike” vegete, nije bila fatalna greška. Ali sarma!? Ne ide sa interneta. Recept za sarmu ako nisi uzeo od babe, (i to svoje, ne tuđe), neće ti ni uspjeti.
ALI!!!, ja ne mogu da ne znam. To jest, mogu ja da ne znam, ali ne mogu reći da ne znam. ZNAM da kuvam, i skuvat ću i tu sarmu.
Znači, meso sam dobila, od domaće i podivljale svinje, i juneće da se umiješa. Listovi kupusa su tu, začini, šerpe, riža… sve. Samo on još da ode negdje, da ne gleda zlo očima. I ode!!! Jesss!!!
Dakle, sve mesa što imam, ruknuti u jednu činiju, luk ovaj i onaj, so, biber, crvena paprika, riža?! Već skuvana ili ovako iz kese? Ma iz kese, samo properi, skuvaće se valjda. Je l’ to sad dovoljno slano? Kako da znam? Čujem pokojnu babu iz pozadine “probaj sinko, ako ne probaš, nećeš ni znati…”. Šta da probam? Sirovo meso???! Joooooj lizZ. Slano je. I sirovo. BLJAAAK! DAJ VODE!!
E, a ovamo, kupus dobro isprati, da oči ne ispadnu od soli i kiselosti, i odvojiti korijenje i žilice. Da se ne ošteti list. Odvojiti žilice da se ne ošteti list?!! Nadam se da baba nije mislila na SVE žilice. Jer ako jeste, ode mi list. Panika!
Ok. Polako. Skini ženo ovo iz sredine debelo, ostalo će da se skuva, neće ni osjetiti. E, listovi spremni.
Motanje.
Radila sam ja to, ali daaaaaavno. Ono, k’o dijete kad te uče, jer ih smaraš dok rade.
List na dlan, meso na list i rolaj. Ono, k’o palačinku. Pa onda one krajeve zguraj unutra. Aliiii da se ne ošteti list!!!
I sarmica gotova. Odmjeravam je, i razmišljam, da mi je heftalica da ja to zaheftam, raspašće se. A to je, navodno, mjerilo dobre sarme. De, bokte, ne razmišljaj o heftanju sarme, šta ti je. Idemo dalje. Jedna po jedna, veća, manja, deblja, tanja, kriva, svakakva, ali naredala sam ja, jedno, 30 komada. E sad, negdje sam čula da sarma bude bolja što se duže kuva. Dakle, u skladu s tim, ja sam odlučila da ubijem Boga u svojoj, i kuvala se ravno 4 sata. Da iščeznu sve žilice, da se riža dobro skuva. Da se svi dokazi grešaka raskuvaju. E što se to duže kuva, to mene većs trema hvata, jer, šta ako nije dobra? Uzalud vam trud svirači. Ali počinje to da miriši. I to na sarmu bokte! E skuvalo se to, postavim ručak, zovnem sudije, (vjerenika, djevera i jetrvu) i molim se.
Probaše, oduševiše se.
Aaa meniii, planina sa srca pade!
Prijatno.
Komentari: “Možeš da se udaš!!!”
Khaleesi
Mi smo redakcija APortala – regionalnog online magazina za modernu ženu ali i svakog osviještenog modernog muškarca, a Vi trenutno čitate članak s našom 5+ preporukom! 🙂
Pišemo, istražujemo, kreiramo, iznosimo mišljenja ali rado saslušamo i Vaša! Svoje radove i upite možete nam poslati na mail [email protected] dok detalje o tome kako slati radove možete pročitati ovdje.
Mi smo uvijek tamo gdje počinje priča! Pridružite nam se!
