Ti vidiš što želiš vidjeti
i čuješ samo što želiš čut’.
A ja sam nešto između toga,
nešto onako usput?
Ljubav, ne ljubavnica.
Život, ne rastanak.
Nešto čemu ti ne znaš ime
al’ san uz mene je lak.
Tebi je svijet bez boja
sav u nekoj sivoj nijansi
a ja sanjar, što još ima vjere
u ljubav i kad posrebre vlasi.
I skupa smo tako predivno dobri
tako savršeno – nesavršen par.
I molim te sada ne pričaj ništa
ne kvari nam tu čar.
Uživaj u ovoj noćnoj tišini.
I mirno snivaj, tik do mene.
Jer znam i kad okreneš leđa
ništa naše ne uvene.
I reci mi slobodno da me mrziš
i kaži stoput da je kraj.
Znat ću najdraži da samo lažeš
Dokle god u oku ti, vidim titraj.
To zrnce čežnje, taj usputni tik
ta pitanja, što me krive…
sve te izda milo moje.
I ljubavi k’o ova… žive.
Marija Klasiček
Poduzetnica, autorica i osnivačica portala Amazonke.
Pišem o odnosima, identitetu i onome što žene rijetko izgovaraju naglas.Gradim prostor za žene koje su prestale čekati dopuštenje.
Radim s onima koje žele više – u životu i ljubavi. I koje žele najbolje, sebi.
Detalji i upiti: marijaklasicek.com