Sedim u sobi, prozor širom otvoren, ne bi li mi vazduh podigao raspoloženje barem malo. Standardno čačkanje telefona, blejanje na instagramu. Razmišljam da li da okačim sliku sa crno-belim filterom, filter koji daje sjaj, ili jednostavno ostavim sebe tako prirodnu uz hashtag #nofilterneeded. Odustajem od stavljana slike. Nastavljam da vrtim početnu stranu, ne bi li mi vreme brže prošlo. Sve sporije i sporije teče…
Spustila sam telefon na sto i uzela da raspremim haos i lom (standardno za tinejdžersku sobu). Stvari su bile na sve strane, šminka na svim policama razbacana, dakle trebat će mi dosta vremena. Polako rasklanjam stvar po stvar i soba dobija svoj prvobitni sjaj.
Stiže mi poruka, ne postoji jedinica mere kojom bi Vam opisala za koliko brzo mi je telefon bio u ruci. Da, stigla je poruka od njega. „Da li si za izlazak večeras?“. Osmeh na mom licu se samo raširio od uha do uha. Naravno nisam htela odmah da otvorim poruku ne bi li mu barem malo udarala čežnju. Kuliranje je trajalo čitavih tri minuta, mada meni je izgledalo kao čitava večnost.
„Šta imaš u planu?“
…
Spremila sam se, od šminke, standardno, maskara i vrlo malo pudera. Obukla sam kariranu košulju, bordo-teget nijansi, crne farmerke, crne čizme-motorke. Dakle obukla sam se isto kao u svom svakodnevnom izdanju. Stavila sam omiljeni parfem, ne preterano jak, sasvim dovoljno za prvi zvaničan izlazak. Obukla sam jaknu, izašla iz stana. Sedam u kola, puštam standardnu pesmu The Weekend-a „Starboy“, pesma koja mi prija i sa nadom da će mi obuzdati one dečije leptiriće u stomaku. Krećem. Pevam i igram, znači opustila sam se. Dogovorili smo se da se nađemo kod konja (Knez Mihajlo na konju, prepoznatljiv simbol Beograda), standardno mesto gde se Beograđani nalaze. Parkinga nigde, naravno, ništa čudno za centar grada. Našla sam mesto, ali nekih 10 minuta hodanja do konja. Stižem na mesto gde smo se dogovorili, on naravno gleda u telefon. Skenirala sam ga od glave do pete, jer mi se ukazala prilika dok on ne gleda. Zastala sam kod košulje, koja je takođe bila karirana i istih nijansa kao moja. Prišla sam mu sa osmehom, kada je pogledao ka meni i uočio košulju, počeo je takođe da se smeje. Prokomentarisao je da mu je košulja dugo stajala iza štendera i da ju je našao pre neki dan i rešio da obuče večeras. Slučajnost. Seli smo u kafić, za šank, obožavam to mesto. Pozvonio mu je telefon i dok je on pričao ja sam naručila točeno pivo. Erdinger mutno. Seo je pored mene, šanker je spuštao pivo ispred mene. Bio je oduševljen mojim izborom pića, tako da je naručio isto. Ćaskali smo, a onda smo se dotakli teme veza. Prokomentarisao je „Pivo na prvom dejtu, oduševila si me!“ Moja sreća je bila očigledna, vilica mi se ukočila od smejanja, nisam mogla da se ne smejem.
Krenuli smo iz kafića ka mojim kolima, bila sam nervozna, dlanovi su mi se preznojavali, kao da se nikada pre nisam poljubila. Činilo mi se kao da već sat vremena hodamo, koliko smo se smejali i pričali. Stigli smo, napokon, otključala sam auto. Džentlmenski mi je otvorio vrata, potom je krenuo ka meni, jakna mi je bila otkopčana, tako da se njegova ruka našla na mom struku. Privukao me je i poljubio. Okrenula sam se da sednem u kola, a on je dodao „Javi se kad stigneš kući i pazi kako voziš.“
Stigla sam kući, ušunjala se u sobu, presvukla u pidžamu i sa osmehom legla. Nisam mogla da spavam, jer sam u glavi premotavala celo veče. Naše košulje, pivo, smejanje, poljubac…
Isi
Mi smo redakcija portala Amazonke.com – regionalnog online magazina za žene sa stavom ali i svakog osviještenog modernog muškarca.
Pišemo, istražujemo, kreiramo, iznosimo mišljenja kako bi vam ponudili sadržaj s dušom. Svoje prijedloge za suradnju možete nam poslati na mail [email protected]
Mi smo uvijek tamo gdje počinje priča! Pridružite nam se!