Moji koraci lagano dodiruju
zelenu površinu u prostranstvima ispred mene,
zelenu travu koja moja stopala miluje
i jutarnju rosa koja ih hladi.
Osećam od toga jaz u telu
i imam osećaj da sam živ.
To je valjda znak
da još uvek kuca napuklo srce.
Vetrovi koji dolaze sa severa,
pokušavaju da obrišu s njega rane koje ne zarastaju,
sve su dublje i veće,
i ne mogu se tako lako zaceliti.
Vetrovi će doneti kišu i oluju,
ali mislim da je veća oluja
već prošla kroz mene
i taj osećaj ne jenjava.
Vreme prolazi i teće
kao što krv protiće mojim venama,
ali idalje je tu osećaj umora od svega,
koji nikako ne jenjava,
i jednostavno i tako lako razara
sve što mu se nađe na putu.
Posledica je tuga koju možeš samo ti obrisati,
koja je jača od mene kao jedinke,
zato pruži mi ruke i pobedimo je zajedno,
jer bez tebe to neću uspeti.
Bez tebe je sve jači i jači bol,
a borim se protiv sigurnog poraza,
protiv tihog i neumornog bola
od kako si otišla i ostavila me.
I ovaj osmeh je način da sakrijem bol od sveta,
jer je samo slika na mom licu koja ne pokazuje sve,
već je samo pokušaj borbe.
Zato se smešim dok tonem.
I opirem se bolu.
Smejem se tišini koja je u meni, u inat svemu.
M. Milivojević
Mi smo redakcija portala Amazonke.com – regionalnog online magazina za žene sa stavom ali i svakog osviještenog modernog muškarca.
Pišemo, istražujemo, kreiramo, iznosimo mišljenja kako bi vam ponudili sadržaj s dušom. Svoje prijedloge za suradnju možete nam poslati na mail [email protected]
Mi smo uvijek tamo gdje počinje priča! Pridružite nam se!