Dok si moj odraz na ovome nebu
Ja ću se praviti vječito lud,
Dok god me slikaš bojama zemlje
Ja do tebe neću imati kud…
Dok su u tebi, svi moji snovi
Moje tišine tvoje su sjene.
Samo su ljudi stvorili želje,
Ja ne želim ništa dok imam mene.
Kad je more željelo postati ptica?
Ili je drvo zaboravilo postati hlad?
Samo ljudi žele tuđa lica,
Samo je njima teško ostati mlad.
Dok si moj odraz na ovome nebu
Ja ću od sreće ostati lud,
Samo ljudima potvrda treba
Da jedno od drugog nemaju kud.
A svi smo jedno. I jedno je sve.
Dok se u tebi gledam, svemiri mi smo.
Te su nam slike duši poznate
I ako ih očima vidjeli nismo.
Jovana Šekularac
Po zanimanju sam ironična. Nemam ništa protiv ničega, ali mišljenje imam o svemu. Ne volim da se raspravljam zato pišem. Kad si već pročitao/la ovaj tekst slobodno se vrati i na prethodne. Ako me već nisi zavolio/la uskoro hoćeš, garant :*