Jovana Šekularac

Odustajala si kad god je postajalo teško komplikovano ili besmisleno. Zapravo, sve što je bilo teško tebi je bilo besmisleno….

Kad sebi skriviš svako ti je kriv. Kad se upucaš po ko zna koji put, kad zvekneš, onako dobro zvekneš…

Po paperju i algama iz močvarnih dubina prosipaš vrištanja. Ljepljivom tlu daješ podsticaje da samelju sve do poslednjeg sna. Rušiš…

Kao svako dijete jeseni, zanesena sam plesom paperja i tišine. Maštam. Boje mi razlivaju horizonti i nepoznate vizije stvarnog života….

Jednom kad sve prestane i zemlja se pretvori u prah. Jednom kad ućute bolesti, tuge, kad utihnu nespokoji i svrab….

“Svako vidi onako kako mu se gleda i čuje onako kako mu se sluša”, govorila je moja komšinica Ljubica svojoj…

Kišna kap oprezno se slivala niz prozorsko staklo, kao da opstanak univerzuma zavisi od njenog djelovanja. Nepoznatom putanjom klizala je…

Komforna zona mog djelovanja do tog trenutka svodila se na udobnost doma, posao i prijatelje. Sigurno nam je ono što…

Tako sam jedne ljetnje večeri, dok sam čistila prašinu sa starih knjiga slušajući Šobićev “Džemper za vinograd”, razmišljala o jezivosti…

Zaboljela me glava. Mozak. Boljela me ova vena preko koje mi mjere puls i očne šupljine. Tako sam nekad opisivala…

Sezone kiša bile su neophodne za tvrdo izmučeno tlo. No zemlja koja nije naviknuta na blagosti prirode ne postaje nježnija….

Ima tih nekih ljudi koji u beonjačama nose smijeh. Zjenice im kao barke plove po mirnoj površini čiste vode i…