Opet igram na kartu više.
Ne tražim muškarca.
Rađam muškarca sa crvenim srcem.
I daću mu naforu, kada krene tražiti kopno u moru istih.
Putokaz će mu biti zvuk,
koji se penje merdevinama ka zvezdama.
Pričaće samo stihove, koji su pisali pesnici, umačući pera u vene.
Igraće se slovima kao klikerima.
Voleće ptice iz drugih svetova, koje nose poruke u kljunu.
Sviraće harfu po linijama života i notama skidati kore sa drveća.
Naučiću ga sve što znam.
Da glasno izgovara ljubav,
dok mu podrhravaju usne.
Naučicu ga, da svira dušom po žicama.
Da pije suze, koje mu melodije isplaču.
Da se zamonaši pod očima one, koja to sve prepozna.
Rodiću pravog muškarca,
sa crvenim srcem.
Neka pokaže svetu sta je ljubav.
I da muškarac ume da voli.
Napomena uredništva: Kako se ne bi izgubila ljepota izričaja i pitkost pjesme, ne forsira se prijevod na hrvatski jezik.
Ja sam duša, koja sve ono što je dokači, slovima daruje, a onda oni koji imaju slične duše, emocijama ta slova osete.
Kao beba su mi dali ime Magdalena, dopada mi se, dobro me predstavlja. Nisam ja ni to ime, ni uloga koju obavljam, niti ono što sam u životu postigla. Zato se predstavljam slovima, rečima, pesmama, to je ona dubina i suština moga postojanja. Pišem isključivo nesvesno, ruka je posrednik između moje duše i papira, stoga čitajte tragove moje duše, koji će ostati i posle mene.