Magdalena Jocić

Ja sam Milica sa dva srca Puna krvi, sa dva izvora, 7 pritoka i bez ušća.   Zovu me robinja,…

Ne ulazi u sobu gde vrište moje pesme, niz koje cure krvava slova, sa kojih se otapaju emocije koje su…

Neke nove bezimene ulice, neke nove svetiljke koje se pale željom, a ne šibicom.   Koračam u pola noći ostavljajući…

Pišem ti pismo, sa dve ruke. Jednom držim srce da ne iskoči, drugom zenice da ne iscure. Bela hartija, puna…

Mogu li te uspavati pesmom i ušuškati u postelju od šećernih slova? Mogu li pred tvojim stopalima ožiljke otkriti i…

Otkud na mojim grudima tvoji mirisi? Kada si to strčao sa njih džepova punih trešanja? Nisi me pitao, a rekla…

Svi prilazi mojim usnama su odškrinuti i sva svetla u očima popaljena, a ti u svome mraku igraš šah. Nekada…

Kaskaću za njegovim rečima i plutati pod njegovim kapcima. Poderaću plućnu maramicu iskašljavajući nas i naložiću vatru u grlu, da…

O sumaglici u veđama kada jutrom zastavicu belu dižem, dok me usnama zarobljenu na jastuku držiš. O Trnoružici ispod rebara,…

Sergej i noćna svetiljka, u zamku mojih zarozanih uspomena, imale su isti sjaj. Utopljen sav u med, sa sladunjavo opojnim…

Samo da utihnu ovi čopori vukova, koji mi zavijaju u kostima, dok mi po mislima šetaš. Samo da zavese uspem…