Gde su mi oči, oče?

Gde su mi ruke, premili Oče?
Grlila bih ljude, milovala životinje i pisala njima pesme.
Nikome ne bih njima pretila, nikoga tukla, Oče.
Drugima si ih dao, mene si zaboravio.

Gde su mi oči, Oče?
Gledala bih reke, kako pri ušću plešu valcer i decu kako preskaču lastiš, dok se smeju.
Ne bih njima zalivala baštu bola.
Svi gledaju, ja ne vidim.

Gde mi je srce, Oče?
Umela bih njime samo voleti,
oprastati i drugima ga darivati.
Ne bih dozvolila nikome, da bude bez ljubavi.
Drugi ga imaju, ja ga nemam.

Gde mi je um, Oče?
Smišljala bih dobra dela i po nebu mudrosti pisala.
Ne bih ga dala egu i toga se stidela
Drugi misle, ja ne umem.

Neki baner

“Dao sam ti dušu, dete milo.
Njom možeš i grliti i gledati i misliti i voleti.
Dao sam ti samo nju,
a dobila si sve.”



Neki baner