Za njega bi učinila baš sve (ili ne?)

Kada nekoga volimo spremni smo na sve i svašta pa tako i na gluposti i ludosti  koje sigurno ne bismo učinili da nam do nekoga nije toliko stalo. Ipak, zdrave granice bi negdje trebale postojati. Granice koje nas čuvaju od bilo kakvih krajnosti, ili ne daj Bože, opasnosti.

Kada se izgubi osjećaj za pravdu i nepravdu, što je krivo ili pravo, lako se prelaze granice zdravog razuma pa postoji i nešto što se zove zločin iz strasti, što tada postaju slučajevi koje rješavaju državne službe i policija. Taj podatak dovoljno govori kako ljubav nije igra i ako je netko shvaća tako, lako se može opeći. Igrati se tuđim osjećajima, bumerang je koji se obija u glavu onome tko je takvu igru započeo. Uostalom, zbog ljubavi su se vodili ratovi i zbog ljubavi se ginulo.

Ipak, ima nešto tako poetski kad se kaže „Zbog njega bi učinila sve„ ili „I na kraj svijeta bih otišla zbog njega“. Treba se zapitati što smo to točno spremni zbog nekoga učiniti? Lijepo je kada je netko centar našeg svemira i kada srce brže zakuca u nečijoj blizini no prije nego odletimo u oblake dobro je jednom nogom ipak ostati na zemlji.

Još u osnovnoj školi naše pravdanje i pokušaje svaljivanja krivice na drugoga, kako nas je netko nagovorio na nešto, učitelji bi rješavali jednostavnim pitanjem: “A da su ti Pero  Perić i Ana Anić rekli da skočiš s mosta, bi li i to poslušao/la?!”. Nakon toga bi nastao muk i ozbiljno promišljanje. Zaključak je bio naravno da sigurno ne bismo tako nešto poslušali. Ista stvar je i kada je riječ o ljubavi.

Kada bi te netko tko zna da ga voliš svim srcem, tražio nešto što nije dobro za tebe, bi li učinila/o baš sve? Bilo bi mudro i pametno da taj odgovor, koliko god neromantičan bio, bude NE. Ne, ne bih učinila baš sve. Učinila bih mnogo, jako, jako mnogo, ali ne i sve.

Ako bi ti on rekao da moraš smršaviti i počeo ti govoriti kako bi s 5, 10 kg manje izgledala puno bolje, bi li ti to uradila zbog njega ili sebe? Druga stvar je ako želiš smršavjeti i to je tvoja stvar uostalom,  ali ako on uvjetuje i samim time govori da nisi dovoljno dobra za njega takva kakva jesi, onda bi ti trebao zazvoniti alarm. Ako bi rekao da ošišaš svoju dugu kosu ili je pofarbaš u drugu boju, napraviš  piercing, probaš heroin, napraviš tetovažu, počneš se drugačije oblačiti, povećaš grudi i smanjiš nos, počneš vjerovati ili ne vjerovati u Boga itd… Bi li na svaki takav prohtjev pristala samo zato što je on tako rekao ili zato što se bojiš da ga ne izgubiš? I opet, bilo bi jako pametno i mudro da odgovor bude NE.

Naravno isto vrijedi i vice versa – ako ona traži od njega sve to. Najljepše je znati da onaj tko nas iskreno voli od nas nikada neće tražiti išta što bi stvaralo nelagodu ili radilo pritisak. Pogotovo neće tražiti da budemo ono tko nismo. Čim te netko gleda kao svoj projekt koji želi usavršiti to više nema puno veze s ljubavi. Projekti bi trebali ostati u poslovnoj zoni jer tamo najbolje uspijevaju.

Pošto mi nismo projekti nego ljudi od krvi i mesa, onda bi s puno više osjećaja, obzira i takta trebali pristupati jedni drugima, shvaćati i prihvaćati različitosti i znati da nitko nije ničija marioneta. Uostalom, puno je slatkih gesta kojima se može pokazati da ti je netko  poseban, a da se ne pretjeruje ni u kom smislu a pogotovo da se nekoga ugrožava.

Predivno je kada zbog nekoga napraviš nešto što inače ne bi. Recimo, upišeš tečaj talijanskog jezika jer znaš da on zna talijanski, počneš slušati muziku koju on voli i napamet naučiš sve pjesme i nazive albuma ili isplaniraš izlet i kampiranje jer znaš da on to voli. Sve te sitnice koje puno znače su geste kojima se najljepše pokazuje koliko ti je stalo.

Najviše što možemo napraviti za nekoga je voljeti ga takvog kakav je i upravo to je ono „sve“ i to je jedino „sve“ koje je dovoljno. U tom slučaju, ljubav je ta koja će učiniti SVE što treba  pa i više od toga, a mi smo tu da uživamo u svakom tom čarobnom trenutku.

Stela Kolar