Prve stranice romana “Zamak” navele su me da se pitam: Da li je sve samo san? Da li je ovo kraj? Ili početak?
Franc i Norma su zarobljeni u zamku u koji ne znaju kako su dospeli. I to neznanje nije jedino. Oni se ne sećaju ni odakle su došli, ko su bili niti ko su sada. Bivajući samoponišteni, počinju da tragaju za sobom, za onim što su bili i što žele da postanu.
Aleksandar vešto bira reči.
Njegova svaka rečenica je dobro promišljena i ni iz jedne ne možemo da naslutimo zašto su njegovi junaci zatočeni u zamku. Štaviše, često se osećamo tako zbunjeni kao da smo i sami deo tog košmara iz kog ne znamo kako da se probudimo.
Šta je ono što nas oblikuje u ličnosti? Da li je to mesto rođenja, roditelji, geni ili okolina i šta je i kako se stiče sloboda samo su neka od pitanja na koje junaci romana “Zamak” i mi zajedno sa njima tražimo odgovore.
Čitajte s radošću
Vaša Tatjana
Najteže je pričati o sebi, zaviriti u sebe i suočiti se sa sopstvenim bićem. Zovem se Tatjana Kožul i profesor sam srpskog jezika i književnosti i najviše bih volela da su ovaj deo napisali moji učenici jer bi oni to, svakako, bolje učinili. Sve u životu radim srcem i stalo mi je do toga da dotaknem srca drugih ljudi i ostavim trag. Radeći posao u školi nebrojeno puta sam dobila potvrdu svoga rada i to zaista nema cenu. Kada znate da ste nekoga inspirisali, usrećili, ohrabrili, osnažili i oraspoložili, to vam daje krila i vetar u leđa da budete još bolji kako bi drugima mogli dati još više.
