Pred vama je kratak roman hrvatske spisateljice, Luize Buharove, koji čine priče, ne baš jasno i glatko povezane u celinu.
Retrospektivno pripovedanje je ono što je činilo da teško pohvatam niti ove priče, ali stil pisanja koji je nekomercijalan i kvalitetan je ono što me je vraćalo nazad u priču.
Da je Luizin roman vredan govori nam to da je bio nagrađen za najbolji neobjavljen roman autorki do 35 godina.
Knjiga se čita brzo, ali širok spektar tema koje Luiza obrađuje ne dopušta da se uljuljkamo i olako pustimo misli da lete preko stranica.
U centar zbivanja je stavljena grupa splitskih prijatelja, čije živote pratimo od detinjstva i još dalje u prošlost njihovih predaka pa do odraslog doba. Lucija, Dado, Danijel i Nino su u večitoj potrazi za ljubavlju i prijateljstvom.
Pratimo njihove životne lekcije od igri u pesku, preko otkrivanja seksualnosti, žudnje, porodičnog nasilja, rata, predrasuda prema homoseksualnosti do izdaje. Osim Lucijinog lika, ostali članovi družine su mi ostali nepotpuni i nedorečeni.
Luiza, definitivno, odlično piše i ništa u njenim pričama nije tu reda radi. Ukoliko ste ljubitelji Mediterana, ovaj roman će vas provozati kroz buru do bonace.
Čitajte s radošću
Vaša Tatjana
Najteže je pričati o sebi, zaviriti u sebe i suočiti se sa sopstvenim bićem. Zovem se Tatjana Kožul i profesor sam srpskog jezika i književnosti i najviše bih volela da su ovaj deo napisali moji učenici jer bi oni to, svakako, bolje učinili. Sve u životu radim srcem i stalo mi je do toga da dotaknem srca drugih ljudi i ostavim trag. Radeći posao u školi nebrojeno puta sam dobila potvrdu svoga rada i to zaista nema cenu. Kada znate da ste nekoga inspirisali, usrećili, ohrabrili, osnažili i oraspoložili, to vam daje krila i vetar u leđa da budete još bolji kako bi drugima mogli dati još više.