Nema ništa loše u tome misliti ponekad na svoje potrebe

S 44 godine u nogama, čini mi se k’o da sam ubacila u nižu brzinu. Ne stižem sve što sam ranije stizala. Ili što bih htjela. Uvijek fali još minut. Sat. Dva!

Tako sam nekako komentirala prijateljici, svega par dana prije, nego li sam čula otprilike ovo (sve dođe u svoje vrijeme);

Marina, je l’ ti znaš tko je Boško Buha?

????

Gle njega! Što misli koliko godina imam?

Neki baner

Nabace ti svako toliko, brzo iz voleja, da se ni ne snađeš (nema tko, ti ćeš) i ti primiš. Jednom. I drugi put. Pa još jednom. Ne buniš se. Slegneš ramenima i kažeš: O.K.! Daj ovamo. Ja ću.

E pa, vidiš…

ti si k’o Boško Buha. Trčiš u juriš entuzijastično. Misliš naivno i drugi će tako. Evo ih samo korak iza tebe. Samo što nisu. Ne okrećeš se. Ne vidiš da si …

sama. 

Iza tebe su svi ostali u rovovima. Leže na sigurnom i čekaju da se paljba stiša. Pa da pokupe odličja.

Hoću reći…

Znaš, ok je reći; ne.

Ne mogu.

Dosta više.

Ima i drugih.

Budeš li jurišala sama, dok drugi vuku dim u rovu, na sigurnom, pogodit će te metak. Prije ili kasnije.

I… Voilà!

Ostavi sindrom Boška Buhe iza sebe!

S 44 g.i koji dan više, u nogama, netko tko me zna jedva godinu dana, morao mi je objasniti kako stvari zaista stoje. I gdje griješim.

Nisam ja usporila. Ubacila u nižu brzinu. Nego sam se, k’o konj natovarila.

Nisam od onih koji hlade m..a u rovu i kukavički čekaju. 

Ne bih to nikad mogla. (Ili možda i bih, ali ne bih to onda bila ja.)

Neki baner

A meni se sviđa biti ja.

Ne volim opravdanja. Izgovore. Kukanja.

Ne vjerujem u “lako ćemo”.

Upornost. Rad. Entuzijazam.

Oni vode do cilja.

Vjerujem u čuda.

Da želja i uzbuđenje mogu biti jači od prepreka.

Vjerujem i da treba vrištati na nepravdu. 

Ne lizati nikom dupe. 

Ne dopustiti da ližu tvoje.

Iskreno komplimentirati.

Ne laskati.

Ne razmišljati o padu.

Ustati ako padneš. Otresti prašinu s koljena. Nastaviti. Ne gledati iza. 

Misliti unaprijed.

I mislim si nekako: ma treba svijet i onih koji neće škiljiti iz rovova. Treba i po kojeg Boška Buhu. 

Ali možda nešto mudrijeg. 

Malo zrelijeg. 

Koji će birati bitke. Ljude za koje vrijedi “primiti metak”.

Neće bezglavo juriti uvijek i za svakog.

Koji će misliti nekad na svoje dupe i na svoje potrebe. Nema ništa loše, sramotno u tome.

misliti na svoje potrebe

woman in bathtub with water
Photo by Tanner Vote on Pexels.com

Koji će pokazati srednji prst, onima koji su ostali besramno ležati na juriš, umjesto da prema njima bude pristojan.

Koji neće prešutjeti.

Koji će reći;

Izvol’te, molim!

Na vas je red gospodo.

Ja?

Neka hvala!

Danas odmaram!

Neki baner