Noćna kretanja

ne mogu da ti napišem pesmu
premalo je samoglasnika
u tvom imenu
da bi ono opstalo u pesmi

kakva su to uopšte imena
koja se završavaju
na suglasnik koji grebe
kao mešavina tona i šuma

pisala bih ti pesmu svakako
samo
ne znam odakle da počenem

one noći kad si nestao
zidovi u stanu počeli
su nekontrolisano da niču
a ja
nisam mogla
da ustanem iz kreveta
nisam mogla da ih sprečim
odlučivala sam u ime svih
prisutnih predmeta

Neki baner

previše odgovornosti
u periodu kad sam bila nepodobna

frižider je htio da ode
ja sam ga ignorisala
ali u begu se zaglavio
među novoizrasle zidove
i odlučio da umre

kasnije sam osetila žaljenje

praćena neshvatljivim šumovima
tumarala sam kroz stan
u retkim trenucima
kada bih skupila snage da ustanem
videla sam aktivnosti koje
ne bih umela da opišem
ne znam da li je bilo stvarno

tih noći
groznica me nije puštala
mucala sam u sebi
čista osećanja
bez jasnih misli

sećanja su nailazila:

tvoje visoke jagodice
neiskreno lepi zubi
nežnost kao najfiniji prah
postojana temperatura kože
čije je odsustvo promenilo sobu
toliko da sam prestala da spavam

ti nisi duh koji po stanu pomera stvari
i kreće se kroz lavirint izniklih zidova
ti si duh kojeg hranim

oduvek sam se plašila
da ću umreti sama
na napuštenom mestu
ali sad znam da postoji gore

dešavalo se da mi nešto ispadne
na pod
bila sam letargična toliko
da me je mrzelo da podignem
kasnije nije moglo da se hoda
sve je bilo prekriveno stvarima

ponekad se noću
pretvaram u sirenu
gmižem preko stvari na podu
udaram o zidove
molim da mi se vrate noge

mogu da napišem pesmu o tebi
al radije ne bih

svako koga sam ikada volela
pretvorio se
u morsku penu.

Piše: Ognjenka Lakčević/ Strane

Neki baner