Ovaj kratak roman Orhana Pamuka “Žena crvene kose” pre svega je priča o odnosu oca i sina, a onda i priča o čežnji, krivici i griži savesti i tajanstvenosti jedne crvenokose.
Džem je sin istambulskog farmaceuta, kojem je levičarska politika kojoj je bio naklonjen bila važnija od roditeljstva. Taj nedostatak očinske ljubavi i pažnje, Džem nosi kao krst celi svoj život. Sa majstorom Mahmutom odlazi da kopa bunar i u njemu pronalazi očinsku podršku. Tu upoznaje ženu crvene kose, koja opseda njegove misli i budi u njemu do tada nepoznate čežnje, želje i strasti.
Danima i noćima nije izbijala iz njegovih misli i to je dovelo do njegove rasejanosti i neuračunljivosti u radu i do nemilog događaja u mračnoj rupi, bunaru. Sramota i krivica zbog svog postupka kao i strah da će mračna tajna ugledati svetlost dana, progone ga celi život i ne daju mu mira.
Čitanje ovog Orhanovog romana deluje jednostavno, ali upravo se u toj jednostavnosti krije duboznačnost priče i težina života glavnog lika pod teretom krivice.
Čitajte s radošću,
Vaša Tatjana
Najteže je pričati o sebi, zaviriti u sebe i suočiti se sa sopstvenim bićem. Zovem se Tatjana Kožul i profesor sam srpskog jezika i književnosti i najviše bih volela da su ovaj deo napisali moji učenici jer bi oni to, svakako, bolje učinili. Sve u životu radim srcem i stalo mi je do toga da dotaknem srca drugih ljudi i ostavim trag. Radeći posao u školi nebrojeno puta sam dobila potvrdu svoga rada i to zaista nema cenu. Kada znate da ste nekoga inspirisali, usrećili, ohrabrili, osnažili i oraspoložili, to vam daje krila i vetar u leđa da budete još bolji kako bi drugima mogli dati još više.