Taman kada sam pomislila da je Jurica počeo hvatati konce poslovanja ili barem krivine, ponovno mi je pokucao na vrata sa zanimljivim idejama…
– A jel’ mogu uzeti auto na leasing?
– Ne možeš!
– Zašto?? Treba mi auto, a preko firme će mi biti jeftinije i ide mi u troškove!
– Ti si stvarno kvaran!
– Evo tebe opet!
– Ne, nego evo tebe opet! Reci ti meni tko si ti sada??
– Kako tko sam??? Znaš tko sam!
– Sada ovaj čas ne znam za sigurno, ali sudeći po tvojim namjerama rekla bih da si direktor Tomo Štetočina! Jer da si vlasnik firme Jurica, mi ne bismo vodili ovaj razgovor. Dakle, u čije ime postavljaš pitanje o kupnji auta na leasing?
– Dobro, u ime Jurice!
– E, Jurice moj- stvari stoje ovako! Kao vlasnik ne možeš ništa kupovati! Možeš pričekati kraj poslovne godine i ako završni račun pokaže da je firma nešto zaradila, onda možeš tražiti isplatu svoje dobiti i kupiti si lizalice, traktor, stan ili auto! Prije toga- ništa!
– Ok, a ako sam Tomo?
– Ako si Tomo, opet ne možeš kupiti auto na leasing!
– Zašto??
– Prvo zato što firma sada ne treba auto!
– Ali ja trebam!
– Onda si ga ti kupi!
– Pa to cijelo vrijeme hoću, ali ti ne daš!
– Ne, ne! Ti hoćeš da tvoja firma tebi kupi auto!
– Pa da, jer će mi tako biti jeftinije!
– Tvoju firmu nije briga što je tebi jeftinije!
– Ti se praviš luda ili ja nisam normalan?
– Ti nisi normalan, vjeruj mi! Kad bi te susjed Grga tražio da mu kupiš auto na leasing preko svoje plaće, bi mu kupio?
– Ne!
– Zašto ne?
– Pa zato! Neću mu ja kupovati auto!
– Ali njemu bi bilo jeftinije da mu ti kupiš!
– Luda si! 🤣🤣🤣
– Ja?? Ti ne bi Grgi kupio auto, ali normalno ti je da firma kupi tebi auto?
– Moja firma!!
– Opet? Tko si ti sada?? Tomo ili Jurica ili možda Grga??
– Tomo! 🙄 I što da ja sada radim s tim autom?
– Dobivaš plaću u firmi za koju radiš! Kupi si auto koji želiš!
– Pa to hoću cijelo vrijeme!!
– Neeee, brale! Nisi me razumio! Ti hoćeš da tebi tvoja firma kupi auto jer ti je tako jeftinije, a ja ti govorim da firma ne treba sada auto i da ga neće kupiti! Ako tebi treba, kupi si ga preko svoje plaće.
– Ali vozit ću se na posao, treba mi kad idem nekud, treba kad idem na neki sastanak…
– Na posao možeš javnim prijevozom, na rolama, romobilom ili avionom ako ga imaš! Firmu nije briga kako ćeš na posao! Budući da za sada imaš jedan ili dva poslovna sastanka tromjesečno, za firmu je jeftinije da u tim prilikama uzmeš taxi!
– Da idem tramvajem na posao??
– Da, ako nemaš privatni auto ili helikopter!
– Ti stvarno nisi normalna!
– Zašto?
– Svi si kupe auto na firmu jer je tako jeftinije, samo
ja ne mogu!
– To nije jeftinije za njihove firme, nego je jeftinije odnosno besplatno je- za njih privatno! Za firmu je užasno skupo kupovati nešto što joj ne treba!
– Ti od mene radiš budalu?!
– Ne, ti pokušavaš krasti novac od svoje firme i mene uvjeriti da je to ok! Od kad je u redu krasti i to još od samoga sebe? Peče me mozak od tebe!
– I mene od tebe! Bilo bi mi bolje da sam dobio svrab, nego tebe!
Jurica zanemaruje prvo pravilo, a za drugo ni ne zna da postoji.
Drugo poduzetničko pravilo glasi: dužnost direktora je da stvara prihode, a ne da smišlja načine kako da stvori nepotrebne troškove.
Nastavlja se….
Pustolovine malog, hrabrog poduzetnika Jurice i njegove sad već s glavoboljom hrabre knjigovotkinje Viki započele su nedavno, pa ako ste propustili uvodnu epizodu, klik, klik i pročitajte!
Pišem jer mi je to najjeftinija psihoterapija, jer me veseli druženja s vama, jer mi je dosadno na semaforu ili u redu za blagajnu, jer me bocnuo netko kome sam morala ili htjela prešutjeti…pišem jer je to moj način da izrazim svoje mišljenje ili stavove, koji bi me žuljali da ne izađu iz mene. 🙂
Ime Viktorija Herak izabrala sam iz ljubavi i poštovanja prema svojoj baki, to je bilo njeno ime. Bila je sitna, plaha i dobrodušna. Znam, reći ćete da ja sve to nisam, ali svejedno…jako sam je voljela i ona je obilježila moje djetinjstvo. Upravo zato što je njen život bio u velikoj mjeri težak i nepravedan, željela sam da njeno ime i dalje živi. Svakako zapamtite da je život lijep, da ljubav ne boli, da je smijeh ljekovit! Zloba je štetna za jetru, a patetika… patetika je tek tihi ubojica duše.
