Šta joj sad možeš ti?

Ona je žena u tridesetim. Lijepa je, slobodna, samostalna, svoja. Njen korak je siguran, pogled odvažan.  Hladna je i nepristupačna. Ali gle čuda, tebi spušta glavu na rame poput malog djeteta. Privija se uz tebe i umiljava poput janjeta. Zaljubljeno se smiješi i treperi okicama. Tvoja je.  Ona hladna, nepristupačna žena je tvoja. Slomio si njene barijere. Probio zidine i eto je sad je na tvom ramenu, osvojena i tvoja. Misliš da je priča završena. Misliš da možeš spustiti koplje. Bitka je dobijena. Ti si njen svijet i sad možeš s njom da upravljaš kako hoćeš. Vidiš joj slabost u očima. Vidiš da je nemoćna pred tvojim dodirima. Potpuno je bespomoćna. Dala ti je srca na dlanu. Imaš je u šaci. Ne znaš ni ti kako, ali uspjelo ti je ono što nije mnogima.

To ti je podiglo ego. Dalo krila. Pun si sebe. Počinješ da je uzimaš zdravo za gotovo. Navikavaš se na njenu pažnju, ljubav i brižnost i misliš da ne može prestati. Postaješ bezobrazan. Grabiš i šakom i kapom. Jer ona ne može bez tebe. Ako odeš ti, ona će umrijeti. Ako odeš neće preživjeti. Zato će učiniti sve da ostaneš. A ne znaš da se igraš vatrom. Ne znaš da ništa nije tvoje. Da ta slatka djevojčica koja ti naslanja glavu na rame i umiljava se poput janjeta je žena koja se svaki tren može pretvoriti u vučicu i rastrgati te na komade. Ne znaš da ti ništa nisi osvojio i da je ona tu jer njoj tako odgovara. Jer joj prijaš. Jer joj trebaš. Ne znaš da je ona ta koja koristi tebe i da ona tebi ne daje ništa puno. Zavara te s malo pažnje. Zamaže ti oči s malo nježnosti. Pravi se luda pred tvojim glupostima. Žmiri na tvoju sebičnost. Ali samo zbog toga što njoj tako odgovara. Kada pređeš granicu koju ni ne vidišm, a koju ona odlično poznaje, otrest će te poput prašine s kaputa. Nestat ćeš. Neće se ni osvrnuti. Možda će spustiti suzu, ali to neće biti suza tuge već bijesa što si i pomislio da se s njom možeš igrati. Ne možeš. To što te pušta da se igraš je samo zbog toga što hoće da vidi koliko daleko možeš ići. Ili ima neki drugi interes. Uglavnom ima interes. Svoj interes. Ne tvoj.

I to nije ljubav, vjeruj mi. Ne kažem da joj ne značiš, ali ni blizu onoliko koliko misliš. Koliko te ona uvjerila, pa ti misliš da možeš da se opustiš. Misliš da si siguran. A nisi. Jer ne znaš ti kakve su se sve oluje odvijale u njenim grudima. Kakve su sve vatre gorjele. Ona ih je sve preživjela. Ne znaš ti koliko je ona puta dala srce na dlanu. Koliko puta je izgorjela u plamenu strasti. Ne znaš koliko je puta umrla i rodila se. Rodila se svaki put drugačija, jača. Ne znaš koliko je istih grešaka napravila. Koliko lekcija naučila na njima. I šta joj sad možeš ti? Šta joj možeš uzeti kad ti ništa nije ni dala? Tek neke mrvice koje su u tvojim očima velike. Šta joj možeš ako odeš kad je ona gledala u leđa onima bez kojih nije mogla ni vazduh udahnuti. A vidi je sad, diše. Ispraćala ih je misleći da neće zoru dočekati, a vidi dočekala je. I šta joj sad možeš ti?  Njoj, koja je toliko puta rođena. Koja je toliko svoja da joj niko više ni ne treba. Naučila je da živi sama sa sobom i sa svojim demonima. Ne spušta glavu više ni pred kim. Na obara pogled. To što vidiš slabost u njenim očima je samo priviđenje. Vidiš ono što ona želi da vidiš.

Ali ona ti ne pripada. Ona ne pripada nikom više. Ona je samo svoja. Ljubavlju kojom je obasipala druge naučila je da voli sebe. Najviše sebe, a za ostale koliko je ostane. I koliko god da joj ti uzmeš, to je ništa u poređenju s onim što je već izgubila. Koliko god duboko da zarežeš po njenom srcu, za nju su to samo ogrebotine koje će zacijeliti dok trepneš. Ogrebotine smetaju, ali ne bole. Ni ti ne možeš da je boliš, ali ona može da boli tebe. Čuvaj se.

Ilda Dedić