Šta napisati o sebi, a da to nije biografija? Evo razmišljam i ništa mi ne pada na pamet. Ustvari znam da bih se prvo trebala dobro analizirati pa tek onda posložiti ko sam i šta sam u nekakav tekst pa Vama dragi čitatelji servirati. Ali za analizu nemam vremena, jer kasnim s tekstom a iz uredništva čekaju.
Dobre su one cure kad uopće trpe ovakve koji kasne i zaboravljaju domaće zadatke. Ali čekajte, tekst je o meni. Znači sad ne mogu da pišem od drugima. I ne smijem promašiti temu, a tema je Ilda. To sam ja. Volim reći da sam jedna sasvim obična cura. A znam da sam sve, samo ne obična. To znaju i ovi koji me poznaju. I čak bih se uvrijedila da me neko predstavi ili doživi kao običnu. To o sebi samo ja mogu reći. Drugi me mogu kuditi ili hvaliti, samo ne mogu ostati ravnodušni i ne mogu me okarakterisati kao običnu.
I sad pitanje je otkud ja na portalu Amazonke? Otkud da ja pišem za njih? I ja se pitam svaki dan. Otkud ja među ovim vrhunskim piscima i divnim ljudima? Dobro, jesam ja oduvijek nešto piskarala. Ali onako za sebe. Znate, kad vam se nakupi utisaka iz svijeta oko vas, pa budete poput balona, samo što ne eksplodirate, onda morate to nekako izduvati, pustiti iz sebe. Moj način je bio pisanje. I eto, sasvim slučajno, naša glavna urednica je nešto prepoznala u tom mom piskaranju i ja sam dio ekipe. Moram reći da sam ponosna na to. Ljudi oko mene često pitaju otkud mi inspiracija, kako mi nije mrsko to pisati. A ja volim reći u šali da je inspiracija svuda oko mene i da sve što kažu se može iskoristiti protiv njih, odnosno naći u mom tekstu. A to kako mi nije mrsko pisati…Pa nekad jeste. Umorim se na poslu. Moji učenici budu nemirniji nego inače. Naprave neki problem i vratim se s glavoboljom kući. Nije mi do života a kamo li do pisanja.
Čekajte nisam rekla da sam nastavnica. Eto jesam. Nastavnica sam. I koliko god nekad bilo stresno, volim taj posao i volim svoje učenike. Ali nekad se pojavi i nekakvih milijun drugih briga ili me zaboli nešto. Ma znate već kakav je život. Eh tad riječi prosto ne izlaze iz mene. Samo bih sjedila i buljila u plafon. Tad dobijete one lošije tekstove. Sklepane ko ni sebi ni svom. Ali sreća pa to ne traje dugo. Brzo se to sve posloži u meni, smiri i ja moram da pišem o tome. Ja prosto moram da pišem. To je moj neki bijeg iz stvarnosti, bijeg iz dosadne svakodnevice. To je i neka moja borba. Borba da probudim u ženama svijest o njima samima. O tome koliko su bitne i koliko vrijede. O tome da se ne podcjenjuju i da ne daju drugima da ih podcjenjuju. Znate, Vi koji me čitate da najviše o tome pišem. A to je zbog toga što često srećem nesretne, nepoštovane i ugnjetavane žene. I zaboli me to pa imam potrebu da pišem o tome, da kažem ne daj ženo na sebe, ne daj se pod noge nikome.
Natjeraj ih da te cijene, ali prvo nauči cijeniti sebe. Druga teme o kojoj često pišem su ti muško-ženski odnosi. Odnosno traženje srodne duše, očekivanja djevojaka, očekivanja muškaraca, razočarenja, slomljena srca… O tome moram pisati jer su to i moji problemi. Jer i to sam ja. Slobodna djevojka na pragu tridesetih koju svi već gledaju kao luđakinju što ne nađe koga i ne uda se i ne rađa djecu. Onda moram kroz svoje tekstove pojasniti zašto je to tako. Eto to sam ja. To je ta djevojka koja vam pametuju dva puta sedmično a i sama često srlja, pada i ustaje. Ali valjda je to bit. Ustati. I znam da nisam puno rekla o sebi, ali sve ostalo možete pronaći u mojim tekstovima 🙂
Do čitanja… 🙂
Ilda
Mi smo redakcija APortala – regionalnog online magazina za modernu ženu ali i svakog osviještenog modernog muškarca, a Vi trenutno čitate članak s našom 5+ preporukom! 🙂
Pišemo, istražujemo, kreiramo, iznosimo mišljenja ali rado saslušamo i Vaša! Svoje radove i upite možete nam poslati na mail [email protected] dok detalje o tome kako slati radove možete pročitati ovdje.
Mi smo uvijek tamo gdje počinje priča! Pridružite nam se!
