Otkud na mojim grudima tvoji mirisi?
Kada si to strčao sa njih džepova punih trešanja?
Nisi me pitao,
a rekla bih ti da još nisu crvene,
ni slatke, greh bi bilo ih brati neuzrele.
Nisi me pitao da li smeš tom međom, rekla bih ti da je ograđeno bodljikavom žicom i da ćeš izbosti usne i poderati pantalone ako joj se približiš.
Otkud moja stopala među tvojim dlanovima?
Nisi me pitao, a rekla bih ti da su zauzeta hodanjem po ivici tvoje provalije, gde me golicaju ruke onih koji traže spas iz iste.
Otkud ti u mojim minutama, sa maskama umesto lica
i kamena umesto srca?
Nisi me pitao, a rekla bih ti: “Pokupi svoje demone sa mojih anđeoskih krila, hrane za njih više nemam.
Postadoh malokrvna i bleda,
otkad ih ugostih.
Otkud ti na mojim dlanovima?
Liniju života mi gumicom brišeš,
crnim flomasterom ožiljke po koži crtaš,
crvenim pod kožu ubrizgavaš.
Nisi me ništa pitao,
a svašta bih ti rekla….
Samo “odlazi” bih uvek prećutala.
Čitaj još… Ne meri mi ljubav na gram!
Ja sam duša, koja sve ono što je dokači, slovima daruje, a onda oni koji imaju slične duše, emocijama ta slova osete.
Kao beba su mi dali ime Magdalena, dopada mi se, dobro me predstavlja. Nisam ja ni to ime, ni uloga koju obavljam, niti ono što sam u životu postigla. Zato se predstavljam slovima, rečima, pesmama, to je ona dubina i suština moga postojanja. Pišem isključivo nesvesno, ruka je posrednik između moje duše i papira, stoga čitajte tragove moje duše, koji će ostati i posle mene.
